Осман бајрактар и задарски бан 0001    Ал’ загрмље, ал’ се земља тресе, 0002    али море бије о брегове, 0003    ал’ се бију по небу вјетрови 0004    ал’ пуцају на Задру топови? 0005    Нити грми, нит се земља тресе, 0006    нит се бију по небу вјетрови, 0007    већ пуцају на Задру топови. 0008    Шенлук чини од Задарја бане: 0009    сад му чета од Крајине сиђе, 0010    мала чета од хиљаду друга, 0011    пред четом су до два капетана, 0012    јесу чудна змаја ухватили, 0013    ухватили ускок-Радована. 0014    Свезан Раде стоји на авлији, 0015    а гледа га са пенџера бане 0016    и са баном тридест капетана. 0017    Кад га бане сејир учинио, 0018    па он викну до два капетана: 0019    „Повед’те ми у одају Рада, 0020    имам нешто говорити с њиме!” 0021    Воде Рада уз бијелу кулу, 0022    довели га у одају бану, 0023    па му бане оде бесједити: 0024    „Чујеш мене, ускок-Радоване! 0025    Ти нијеси хесабио, Раде, 0026    да ми свезан до Задарја сађеш.” 0027    А оде му говорити Раде: 0028    „Тако, бане, у земану дошло.” 0029    Бане њему тихо говорио: 0030    „Чујеш мене, ускок-Радоване, 0031    што те питам да ми право кажеш.” 0032    „Питај, бане, право ћу ти казат.” 0033    „О бога ти, ускок-Радоване, 0034    камо моја и отац и мајка, 0035    а камо ми до два брата моја, 0036    камо моје двије сестре, Раде?” 0037    Оде Раде говорити бану: 0038    „Твога баба на колац набио, 0039    стару мајку с коњим раскинуо, 0040    обадва ти брата посјекао, 0041    двије сам ти секе заробио, 0042    одвео их на нашу Крајину, 0043    оженио до два побратима: 0044    једно побра бега Брдарића, 0045    другог побра Бојичић Алију.” 0046    Кад је бане ријеч разумио, 0047    па су бану сузе полећеле, 0048    покапале низ бијело лице, 0049    па он опет Раду говорио: 0050    „Чујеш мене, ускок-Радоване! 0051    Којом ћу те муком уморити? 0052    Ал’ ћу тебе на ватри спржити, 0053    али ћу те с коњма раскинути, 0054    али ћу тебе посијећи, Раде?” 0055    Оде бану говорити Раде: 0056    „Хај не лудуј, од Задарја бане, 0057    дрво нисам да на ватри горим, 0058    а ни курва да ме с коњим мориш. 0059    Да ти речем да ме посијечеш 0060    богами ме посјећи не смијеш, 0061    јер ја имам до два побратима: 0062    једног побру са Кладуше Мују, 0063    другог побру Мујина Халила. 0064    Знаш ли, бане, на зло ти свануло, 0065    не би прошла ни недјеља дана, 0066    шала би ти за срамоту била, 0067    кад би моју посјекао главу.” 0068    Види бане, зло га не убило, 0069    гдје не смједе посјећ Радована, 0070    већ он Ђуру тамничара виче: 0071    „Чујеш ли ме, Ђуро тамничаре, 0072    узми Рада, води у тамницу, 0073    одведи га на дно у зиндана, 0074    у дубљину стотину аршина, 0075    гдјено лежи вода до кољена, 0076    по води је трава проникнула, 0077    ту се легу гује и акрепи, 0078    гује једу а акрепи пију, 0079    изједнуће кости од јунака. 0080    Није ласно туде сужњевати. 0081    Добро ћеш му Ђуро намекшати: 0082    простри њему студеног камења, 0083    по камењу све глогово трње, 0084    удри њему троје букагије, 0085    а на руке троје билензуке, 0086    да се Раде почешат не може, 0087    а на врат му синџир ударите, 0088    синџир халку од стотину ока, 0089    а на плећи тахту од челика, 0090    челик тахту од педесет ока. 0091    На тамници затворићеш врата, 0092    ту ће Раду кости окапати.” 0093    Одведоше у тамницу Рада. 0094    У тамници вода до кољена, 0095    шевар трава тамам до појаса, 0096    па добро су Раду намекшали, 0097    простријеше студено камење, 0098    по камењу све глогово трње, 0099    удрише му троје букагије, 0100    а на руке двоје билензуке, 0101    а на врат му синџир ударише, 0102    синџир халка од стотину ока, 0103    а на плећи тахту од челика, 0104    љутијем га гвожђем опасаше, 0105    на тамници врата претворише. 0106    Не би нитко ни једну ноћ ноћио, 0107    Радо ноћи и ноћи четири. 0108    Кад је пета вечер настанула, 0109    па бијаше уочи недјеље, 0110    па процвиље ускок-Радоване 0111    у банову студену зиндану. 0112    Прошло ноћи четири сахата, 0113    кад бијаше Раде процвилио. 0114    Тамам Раде у тамници пишти, 0115    докле неко у тамници јекну. 0116    Каранлук је по клетој тамници, 0117    по тамници ништа се не види, 0118    свјеће нејма а пенџера нејма, 0119    па говори неко Радовану: 0120    „Чујеш мене, нови сужње овдје, 0121    колко има вакта и земана, 0122    откако си овдје запануо 0123    у банову студену тамницу?” 0124    Говори му ускок-Радоване: 0125    „Ноћас пета вечер настанула.” 0126    Вели њему ускок-Радоване: 0127    „Ко се ноћас са мном разговара? 0128    Ал’ си ђаво, ал’ си анђел с неба? 0129    кажи ми се, бога ти јединог!” 0130    А вели му сужањ у тамници: 0131    »Ја сам човјек и на гласу јунак. 0132    Ево пуно седам годин дана, 0133    како лежим овдје у тамници. 0134    Да му лежим још седам година, 0135    богами му заплакати нећу.” 0136    А вели му ускок-Радоване: 0137    „А бога ти, сужње у тамници, 0138    отклен јеси, од кога си града, 0139    од које си земље завичаја, 0140    како ли те по имену вичу?” 0141    „Јеси л’ чуо ти Удбину малу, 0142    у Удбини Арнаут Османа? 0143    Ја сам главом Осман-бајрактаре 0144    и сестрић сам Муја и Халила.” 0145    Кад то чуо ускок-Радоване, 0146    па закука кано кукавица: 0147    „А ти ли си, Осман-бајрактаре? 0148    О Османе, сладак побратиме, 0149    на злу ли се мјесту састадосмо, 0150    у тамници бана задрскога. 0151    Једа л’ бог да и срећа донесе, 0152    тамница се брзо оборила.” 0153    Оде Осман питат Радована: 0154    „Чујеш ли ме, сужањ у тамници, 0155    ти оклен си, од којег си града, 0156    те ме ноћас побратимом вичеш?” 0157    А вели му ускок-Радоване: 0158    „Побратиме, Осман-бајрактаре, 0159    ја сам главом ускок-Радоване.” 0160    Кад то чуо Осман-бајрактаре: 0161    „Радоване, богом побратиме, 0162    зар и тебе жива ухватише?! 0163    Кад си отуд, са наше Крајине?” 0164    „Ев’, Османе, седам, осам дана.” 0165    „Радоване, богом побратиме, 0166    да те тамо за Крајину питам: 0167    У коме је халу и ахвалу? 0168    Је л’ Удбина јоште у Турака, 0169    али су је Власи префатили?” 0170    „А богами, Осман-бајрактаре, 0171    Удбина је јоште у Турака, 0172    нијесу је Власи префатили.” 0173    „Чујеш мене, ускок-Радоване, 0174    црн вам образ на оба свијета, 0175    јазук Мују а јазук Халилу, 0176    јазук било свој бутум Крајини, 0177    не бише ме кадер избавити 0178    из Задарја, града каменога.” 0179    Радо му се богом кунијаше: 0180    да за њега нико знао није 0181    „гдје тамнујеш у Задарју овдје! 0182    Да су знали наши Крајишници, 0183    тебе бише одвлен избавили; 0184    јали би се сва листом Крајина 0185    ископала или пропанула, 0186    јали бише тебе избавили. 0187    Већ је нама хабер долазио, 0188    да си умро, Осман-бајрактаре.” 0189    Па му вели Осман у тамници: 0190    „А бога ти, ускок-Радоване, 0191    да те питам за бијелу кулу. 0192    Је ли моја кула на ћенару, 0193    да ми кула није опанула? 0194    Јесу л’ жива до два родитеља, 0195    моји, Раде, и отац и мајка? 0196    Да се није љуба преудала? 0197    Је ли мени дорат у подруму, 0198    да нијесу дората продали? 0199    Је л’ приспјела сестра за удају, 0200    моја сестра Ајкуна дјевојка? 0201    Је л’ мејхана крај градскије врата? 0202    Је л’ у њојзи крчмарица Јања? 0203    Купе ли се аге Крајишници 0204    у мејхани Јање крчмарице? 0205    Долази ли Мујо са Халилом? 0206    Је ли Мујо вома остарио? 0207    Да му Халил није погинуо?” 0208    А вели му ускок-Радоване: 0209    „А мој побро, Осман-бајрактаре, 0210    мејхана је крај градскије врата, 0211    а жива је крчмарица Јања, 0212    ту се купе аге Удбињани 0213    и долази Мујо са Халилом. 0214    Није Мујо вома остарио, 0215    нит је њему Халил погинуо, 0216    тебе жали сва бутум Крајина. 0217    Јесте твоја кула на ћенару, 0218    твоја кула није опанула, 0219    жива ти је и отац и мајка, 0220    још је дорат у мрачном подруму, 0221    нијесу ти коња препродали, 0222    ама ти се препросила љуба — 0223    да за кога, ни пол јада твога, 0224    за Турчина Бојичић Алију.” 0225    А кад Осман зачу лакрдију, 0226    па заплака Осман у тамници. 0227    Осман цмиљи тамам до сабаха, 0228    од сабаха док огреја сунце, 0229    вас је Задар забун учинио, 0230    баници је Осман утужио 0231    јера сву ноћ спават није могла 0232    од жалости Арнаут Османа. 0233    Па баница на ноге скочила, 0234    па ето је у одају бану, 0235    она бану јутро наздравила. 0236    Око бана бјеху капетани, 0237    Пред баницом на ноге скочили, 0238    Па јој поздрав с ногу префатили. 0239    Па баница бану говораше: 0240    „Аман, бане, за синовље здравље! 0241    Није шала ни седам мјесеци, 0242    а камоли седам годин дана 0243    откако си ухватио, бане, 0244    са Крајине Осман-бајрактара, 0245    турио га на дно у зиндану. 0246    Ноћас ти је Осман процмилио 0247    у нашему ледену зиндану. 0248    Сав је Задар забун учинио, 0249    па ни ја ти спавала нијесам — 0250    од жалости слушати не могу. 0251    Ил’ га пушћај, или га посјеци, 0252    или њему дуговање кажи.” 0253    Када бане зачу лакрдију, 0254    па од земље на ноге скочио, 0255    стар банина а млада Влахиња, 0256    не смједе јој ријеч прекратити. 0257    Ето бана низа мердевине. 0258    Бане дође на тамничка врата, 0259    па дозива Осман-бајрактара: 0260    „О Турчине, Осман-бајрактаре, 0261    што с’ толико ноћас узаврио 0262    у мојему студену зиндану? 0263    А што ти је, болан, нестануло? 0264    Али нејмаш вина црвенога, 0265    ал’ бешкота, хљеба бијелога, 0266    ал’ дебелог говедине меса?” 0267    А вели му Осман из зиндана: 0268    „Чујеш мене, од Задарја бане! 0269    Ти се са мном немој пошаливат, 0270    нејма пива а нејма једива; 0271    јал’ ме пушћај, јали ме посјеци, 0272    јал’ ми, бане, казуј дуговање.” 0273    Кад то чуо од Задарја бане, 0274    па Осману тихо бесједио: 0275    „Ја ћу теби дуговање казат: 0276    Чуо јесам и казују људи, 0277    добра имаш дора у Крајини. 0278    Да ми дадеш твојега дората, 0279    да ми дадеш твоју милу секу, 0280    милу секу Ајкуну дјевојку, 0281    да ми буде вијерница љуба; 0282    да ми дадеш господске хаљине, 0283    не носиш их, Осман-бајрактаре, 0284    него двапут у години дана, 0285    и то, — вели, — кад бајрами дођу; 0286    да ми дадеш токе сердареве, 0287    јоште више тока тридестере, 0288    што их носи тридест агалара; 0289    да ми дадеш, Осман-бајрактаре, 0290    тридес чифта малије пушака, 0291    што их тридест носи агалара; 0292    да ми дадеш до два веденика, 0293    пушке мале са Кладуше Муја; 0294    да ми дадеш тридест џефердара; 0295    да ми дадеш бистрог џефердара, 0296    џефердара ускок-Радована — 0297    ето Рада с тобом у тамници; 0298    да ми дадеш до триста овнова, 0299    свијех триста нек су преходници; 0300    да ми дадеш стотину волова; 0301    да ми дадеш, Осман-бајрактаре, 0302    шест хиљада жутије дуката! 0303    Ето теби дуговање казах.” 0304    Кад то чуо Осман-бајрактаре, 0305    па говори задарскоме бану: 0306    „Чујеш мене, од Задарја бане! 0307    Све ћу дати што си поискао, 0308    али не дам Ајкуне дјевојке, 0309    јер ми вјери поднијет не може. 0310    Како ћу ти сестру обрекнути, 0311    иза мене сестра останула, 0312    болан бане, од тринест година. 0313    Ево пуно седам годин дана 0314    како лежим у твоме зиндану. 0315    Ето сестри двадест годин дана. 0316    Море бити да с’ је преудала. 0317    А ја имам токе тридестере, 0318    да не ишћем од тридест ага, 0319    сваке су ми боље од њихових; 0320    а ја имам тридест чифта своји, 0321    тридест чифта малије пушака, 0322    да не ишћем од тридесет ага; 0323    а ја тридест имам џефердара. 0324    А што имам пушку граналију! 0325    Јесте боља моја граналија 0326    нег џефердар ускок-Радована.” 0327    Па му бане вели лакрдију: 0328    „Ој, Османе, турски бајрактаре, 0329    ја ти сестре ни искати нећу, 0330    кад ти дину поднијет не може, 0331    а друкчије кабулити нећу: 0332    да ми дадеш токе све аганске, 0333    да ми дадеш њих’ве џефердаре, 0334    што их носи тридест агалара, 0335    тридест чифта њихових пушака!” 0336    А кад Осман зачу лакрдију, 0337    „Пушћај мене, од Задарја бане, 0338    све ћу дати што си заискао.” 0339    „Ој Османе, турски бајрактаре, 0340    што ћеш мени дати у рехуму, 0341    да те пушћим на твоју Крајину?” 0342    А вели му Осман-бајрактаре: 0343    „Чујеш мене, од Задарја бане! 0344    А ја паре ни динара нејмам, 0345    све сам овдје паре исхарчио. 0346    А ако ћеш мени вјеровати, 0347    доста ћу ти мала оставити 0348    у рехуму у Задарју овдје. 0349    Оставићу дина и имана — 0350    турску вјеру дат ти у рехуму. 0351    Знаш ли, болан, од Задарја бане, 0352    прије ће се камен растопити, 0353    него вјера у добра јунака. 0354    Опет ћу ти са Крајине доћи, 0355    теби, бане, откуп донијети.” 0356    Кад то зачу од Задарја бане, 0357    па он викну Ђуру тамничара, 0358    а Ђуро му пред тамницу дође, 0359    па му рече од Задарја бане: 0360    „Отвор’, Ђуро, од тамнице врата, 0361    па ћеш доље у тамницу саћи, 0362    па ћеш скинут гвожђе са Османа, 0363    па изведи Осман-бајрактара 0364    горе мени на танехну кулу.” 0365    Оде бане на бијелу кулу, 0366    Ђуро доље у тамницу сиђе, 0367    по све гвозђе са Османа скида, 0368    из тамнице изведе Османа. 0369    Кад с Османом на авлију дође, 0370    погледа га тамничаре Ђуро. 0371    А какав је Осман-бајрактаре! 0372    На Осману коже не имаде, 0373    љуто гвожђе кожу однијело, 0374    црна крвца љева од Османа, 0375    кости му се готов’ указати, 0376    нокти су му ка у орла панџе, 0377    коса му је пала преко паса, 0378    полу стере, полом се покрива. 0379    Па га води уз танехну кулу, 0380    уведе га у одају бане. 0381    Осман бану божју помоћ викну, 0382    а бане му љепше префатио. 0383    А пред баном трпеза бијаше, 0384    на трпези пива свакојака. 0385    Скочи бане од земље на ноге, 0386    па он узе Осман-бајрактара, 0387    за готову сједоше трпезу, 0388    па стадоше испијати пиво. 0389    А кад су се напојили пива 0390    и дебелим нахранили месом, 0391    Осман скочи од земље на ноге, 0392    па дохвати дренову тољагу, 0393    па бесједи Задранину бану: 0394    „Остај збогом, од Задарја бане, 0395    сад ја одох на нашу Крајину!” 0396    Па му вели од Задарја бане: 0397    „У час добар, Осман-бајрактаре!” 0398    Оде Осман низ бијелу кулу. 0399    Часком доље на авлију сађе, 0400    из авлије на демир-капију, 0401    зеленог се поља прехватио. 0402    Бане сједи у демир-пенџера, 0403    оде гледат Осман-бајрактара, 0404    како иде пољем на ногама. 0405    Па је бане срцем помислио: 0406    „Фала богу, чуда големога, 0407    а лахк ти је Осман на ногама, 0408    на њему се ништа не познаје 0409    што је лежо у моме зиндану 0410    равније седам годин дана.” 0411    Хитро Осман поље прегазио, 0412    прифати се коснате планине, 0413    па планину здраво прегазио. 0414    Оде Осман земљом и ћенаром. 0415    Путовао шест пуније дана 0416    док изађе у турску Крајину. 0417    Осман паде брду Рамовоме, 0418    па на брду сједе отпочиват. 0419    Одтале се сва види Удбина. 0420    Оде Осман куле сејирити, 0421    па погледа ћенару Удбине, 0422    па је своју кулу угледао, 0423    а на кули од злата јабука, 0424    па му кула није опанула, 0425    а под кулом угледа ливаду, 0426    преко ње је тамам пет чејрека, 0427    ливада је Осман-бајрактара, 0428    на ливади чудо угледао: 0429    с крај до на крај попети чадури, 0430    вијају се зелени бајраци. 0431    Зачуди се Осман-бајрактаре: 0432    „Какав свијет по мојој ливади!” 0433    То је сашла кита и сватови, 0434    тамам свата четири хиљаде. 0435    Оно свати Бојичић Алије, 0436    јер Алија свате покупио, 0437    да он води љубу Османову. 0438    Све су аге пошле у сватове, 0439    све бијаху аге и бегови, 0440    међу њима бег Мустај-бег Лички 0441    и пошо је Мујо са Халилом. 0442    Што ћ’, Алији толико сватова? 0443    Алија се боји од Кавура, 0444    те толико скупио сватова, 0445    да му Каври љубе не отимљу. 0446    Када Осман угледа сватове, 0447    љуто писну Осман-бајрактаре: 0448    „Леле мени од бога милога, 0449    што дочеках за живота мога, 0450    да се води моја вјерна љуба, 0451    за живота Осман-бајрактара!” 0452    Па од земље на ноге скочио, 0453    па ето га брдом Рамовијем, 0454    па Рамово брдо прегазио, 0455    хитро сађе на росну ливаду, 0456    Осман паде између сватова. 0457    Пита њега кита и сватови: 0458    „О бога ти, сужан невољниче, 0459    гдје си био и гдје си лежао? 0460    Нејмаш ли нам какав хабер казат 0461    за нашега Осман-бајрактара?” 0462    „Ој богами, кићени сватови, 0463    ја (сам) ниско богме тамновао, 0464    у Задарју, граду каменоме, 0465    у тамници од Задарја бана. 0466    И Осман је са мном тамновао. 0467    Разбоље се Осман у тамници, 0468    на моме је крилу боловао 0469    и умро је на мојему крилу. 0470    Ја сам њему мезар ископао 0471    у тамници ребром од јунака. 0472    Надајте се сунцу и мјесецу, 0473    а Осману никад за вијека.” 0474    Он расплака киту и сватове: 0475    „Хеј Османе, наша рано грдна, 0476    изгубисмо наког бајрактара.” 0477    Оде сужањ бесједит сватима: 0478    „А бога вам, кићени сватови, 0479    гдје је чадор Личког Мустај-бега?” 0480    А веле му кита и сватови: 0481    „Ајде горе до демир-капије, 0482    па погледај на лијеву страну, 0483    ти ћеш зелен чадор угледати, 0484    на чадору од злата јабука, 0485    на јабуци цареве челенке: 0486    ту ћеш наћи Личког Мустај-бега, 0487    са њим сједи тридест агалара.” 0488    Оде Осман између сватова, 0489    па он дође зеленом чадору. 0490    Ту ми сједи тридест Крајишника, 0491    међу њима бег Мустај-бег Лички, 0492    до њег сједи од Кладуше Мујо, 0493    а Бојичић стоји на ногама, 0494    те агама чаше додаваше. 0495    У то доба Осман под чадором, 0496    па агама турски селам викну. 0497    Све му аге селам префатише. 0498    Свако шути, нико не бесједи. 0499    Проговара са Кладуше Мујо, 0500    јер је Мујо срца жалоснога. 0501    Оде Мујо сужњу говорити: 0502    „Јадан сужањ, колико си дужан?” 0503    „Не питај ме, са Кладуше Мујо, 0504    тамам три пут по триста дуката.” 0505    А оде му говорити Мујо: 0506    „О бога ти, сужан невољниче, 0507    гдје си био и гдје си тамново?” 0508    „Тамново сам у Задарју граду, 0509    у тамници задарскога бана.” 0510    А вели му од Кладуше Мујо: 0511    „Кад си доље тамновао, сужње, 0512    у тамници задарскога бана, 0513    можеш мени за Османа казат?” 0514    „Има, брате, сердар-ага Мујо, 0515    заједно сам тамновао с њиме. 0516    Разбоље се Осман-бајрактаре, 0517    на моме је боловао крилу, 0518    и умро је на мојему крилу. 0519    Ја сам њему мезар ископао 0520    у тамници ребром од јунака. 0521    Спушћо сам га у земљицу црну. 0522    Надајте се сунцу и мјесецу, 0523    а Осману никад за вијека.” 0524    Кад то Мујо зачу под чадором, 0525    па закука кано кукавица, 0526    а преврће како ластавица: 0527    „Хеј Османе, моја рано грдна, 0528    оста нама сиротна Крајина!” 0529    Колико је Мујо заплакао, 0530    све је аге редом расплакао, 0531    сваки сузе рони од очију. 0532    Осман пружи из рамена руку: 0533    „А бога вам, аге Крајишници, 0534    нећете л’ ме чиме угледати, 0535    нећу л’ себи откуп сакупити?” 0536    Сваки тури руку у џепове, 0537    дадоше му по десет дуката, 0538    тридес ага — триста маџарија, 0539    сам Мустај-бег стотину дуката. 0540    Ондар Осман Муји бесједио: 0541    „Чујеш ли ме, са Кладуше Мујо! 0542    Кад је Осман хтио умријети, 0543    аманет је мени оставио, 0544    да му одем на бијелу кулу, 0545    да му видим и оца и мајку, 0546    да им јаде Османове кажем.” 0547    Кад то чуо од Кладуше Мујо, 0548    па дозива Бојичић Алију: 0549    „Узми сужња за бијелу руку, 0550    изведи га у шикли одају, 0551    нека види оца Османова 0552    и нек мајку види Османову.” 0553    Кад то чуо Бојичић Алија, 0554    прифати га за бијелу руку, 0555    одведе га уз бијелу кулу, 0556    уведе га у шикли одају, 0557    гдјено сједе до два ихтијара, 0558    Османова и отац и мајка, 0559    па он њима турски селам викну, 0560    они сужњу селам префатише. 0561    Питају га до два ихтијара: 0562    „О бога ти, сужањ из зиндана! 0563    Право кажи гдје си тамновао?” 0564    „У Задарју ја сам тамновао 0565    у тамници од Задарја бана.” 0566    „А вјере ти, сужањ невољниче, 0567    имаш ли нам какав хабер казат 0568    за мог сина Осман-бајрактара?” 0569    „Казат ћу вам, до два ихтијара. 0570    Заједно сам с њиме тамновао. 0571    Разбоље се Осман у тамници, 0572    на моме је боловао крилу 0573    и умро је на мојему крилу.” 0574    Кад зачуше до два ихтијара, 0575    закукаше кано кукавица, 0576    они сина жале бајрактара: 0577    „Наш Османе, ране непреболне!” 0578    Дадоше му стотину дуката: 0579    „Халали нам, сужањ невољниче, 0580    што си нашег укопао сина.” 0581    Па изађе Осман из одаје 0582    и за њиме Бојичић Алија. 0583    Хоће Аљо низа мердевине, 0584    ал’ не иђе Осман-бајрактаре, 0585    већ Алији оде говорити: 0586    „Чујеш мене, Бојичић Алија, 0587    уведи ме у шикли одају, 0588    ђено сједи љуба Османова. 0589    Кад је Осман хтио умријети, 0590    аманет је мени оставио, 0591    да му видим вијерницу љубу, 0592    да јој јаде Османове кажем.” 0593    То Алија једва дочекао, 0594    одведе га у женску одају. 0595    Када Осман у одају дође, 0596    ал’ ту сједи тридест дјевојака, 0597    све сестара турскије сердара, 0598    међу њима дилбер Умихана, 0599    Умихана, сестра Бојичића. 0600    Осман њима турски селам викну. 0601    Све дјевојке на ноге скочише, 0602    па су с ногу селам префатиле, 0603    јер бијаху господске дјевојке. 0604    Свако шути, нико не говори, 0605    проговара дилбер Умихана, 0606    по имену сестра Бојичића: 0607    „О бога ти, сужањ из зиндана, 0608    гдје си био, гдје си тамновао?” 0609    А вели јој Осман-бајрактаре: 0610    „О богами, лијепа дјевојко, 0611    у Задарју јесам тамновао, 0612    у тамници бана задарскога.” 0613    „Богом брате, сужањ невољниче, 0614    можеш ли нам за Османа казат?” 0615    „Заједно сам тамновао с њиме. 0616    Разбоље се Осман у тамници, 0617    на моме је боловао крилу 0618    и умрије на мојему крилу.” 0619    Кад то чула сестра Бојичића, 0620    па закука кано кукавица, 0621    па на брата окренула главу: 0622    „О мој брате, Бојичић Алија! 0623    Хеј Алија, да од бога нађеш, 0624    једа бог да и бог догодио, 0625    кад ти прву чету покупио 0626    те отишао низ земљу каурску, 0627    Каури ти осијекли главу! 0628    Пусти гласи мени твоји дошли, 0629    хеј Алија, на нашу Крајину!” 0630    А вели јој Бојичић Алија: 0631    „Сестро моја, дилбер Умихана, 0632    што ме кунеш, ако бога знадеш?” 0633    „Како тебе данас клети нећу, 0634    што испроси љубу Османову, 0635    што уцвили до два ихтијара, 0636    зар ли нигдје нејма дјевојака, 0637    Аљо брате, низ нашу Крајину, 0638    већ ти проси љубу Османову! 0639    Јазук теби и твојему наму! 0640    Ти, Алија, кад си мушка глава, 0641    видиш бајрак Осман-бајрактара, 0642    хајд’ подигни бајрак с чивилука! 0643    Ако могнеш бајрак подигнути, 0644    рећи ћу ти да си мушка глава, 0645    за тебе је љуба Османова.” 0646    Кад то чуо Бојичић Алија, 0647    па прискочи китну чивилуку, 0648    па је десну руку опружио, 0649    да подигне бајрак с чивилука, 0650    не може га ни с мјеста помаћи, 0651    а камоли да ће подигнути. 0652    И лијеву опружио руку, 0653    не може га нимало дигнути, 0654    а камоли да ће подигнути. 0655    Па сађоше низ бијелу кулу, 0656    па ето их на поље зелено, 0657    а сватови игру затурили, 0658    играју се игре свакојаке. 0659    Ну да видиш Мујова Халила! 0660    Силан Халил па му краја нејма, 0661    дохватио студена камена, 0662    па га баца пољем зеленијем. 0663    Ту сватова четири хиљаде, 0664    нитко њему дотурит не може, 0665    дотурит му камена с рамена, 0666    а камоли да ће претурити. 0667    Халил виче између сватова: 0668    „Није л’ мајка родила јунака, 0669    да ће мени дотурит камена, 0670    дао бих му пет стотин дуката?” 0671    Сви сватови шуте, не бесједе, 0672    па у црну земљу погледаше. 0673    Ал’ говори сужањ из тамнице: 0674    „Чусте ли ме, аге и бегови, 0675    ако бих (ја) камен претурио, 0676    претурит му камена с рамена, 0677    да вам хатер останути неће?” 0678    А вели му са Кладуше Мујо: 0679    „Туде чојка ни сурета нејма 0680    да пребаци мојему Халилу.” 0681    Кад то чуо сужањ невољниче, 0682    па Халилу на биљегу дође, 0683    па за студен камен префатио, 0684    да га баци пољем зеленијем. 0685    Вома мука Мујову Халилу, 0686    оде Халил сужњу бесједити: 0687    „Чујеш мене, сужањ невољниче, 0688    ако данас претуриш камена, 0689    да ти дадем пет стотин дуката. 0690    Ако мени камен не претуриш, 0691    чујеш добро, сужањ из зиндана, 0692    Халил ће ти главу откинути.” 0693    Кад то чуо Осман-бајрактаре, 0694    са Халилом он се окладио, 0695    па он главу на оклад турио, 0696    Халил тури пет стотин дуката. 0697    Па сватима викнуше телали: 0698    „Свак на сејир на поље зелено!” 0699    Сви сватови на сејир станули, 0700    Удбињани сви су сејирили, 0701    па је Осман камен дохватио, 0702    камен баци пољем широкијем. 0703    Једном баци, дотури Халилу, 0704    другом баци, па му претурио, 0705    колико му лако претурио, 0706    три велика копља костоломна. 0707    Сви се свати тому зачудише, 0708    гдје претури сужањ из зиндана. 0709    Говори му Мујагин Халиле: 0710    „Ходи, сужње, да се окладимо, 0711    да скочимо скока јуначкога. 0712    Ако мене могнеш прескочити, 0713    даћу теби пет стотин дуката; 0714    ако мени не прескочиш, сужње, 0715    да ти скинем са два рама главу.” 0716    Осман тури са два рама главу, 0717    Халил броји пет стотин дуката. 0718    Па скочише скока јуначкога: 0719    Халил скочи десет, двадест пута, 0720    па му вели Осман бајрактаре: 0721    „Мореш даље скочит, Хрњичићу, 0722    ал’ се шалиш на пољу зеленом?” 0723    „Ја не могу даље прескочити.” 0724    Ондар Осман на биљегу дође, 0725    па он скочи, низ поље се баци. 0726    Једном скочи, доскочи Халилу. 0727    Кад је сужањ други пут скочио, 0728    па прескочи Мујову Халилу; 0729    колико је лако прескочио, 0730    свак се тому бјеше зачудио. 0731    И узе му пет стотин дуката. 0732    Вома мука Мујову Халилу. 0733    Халил оде у топле подруме, 0734    па изабра три коња највећа, 0735    изведе их на поље зелено, 0736    па је коње он успоредио, 0737    пореда их један до другога. 0738    Па је Халил коње размакнуо, 0739    размаче их један од другога, 0740    размаче их по десет корака, 0741    па истеже три пламната ножа, 0742    па им камзе седлим окреташе, 0743    а врхове небу окренуо. 0744    Препаде се кита и сватови, 0745    што ће Халил сада учинити. 0746    Па се скиде до танке кошуље. 0747    Но да видиш Мујова Халила, 0748    па полеће пољем зеленијем. 0749    Када Халил до парипа дође, 0750    издиже се небу под облаке, 0751    он прескочи три добра хајвана 0752    и на њима до три гола ножа. 0753    Халил виче сужњу из зиндана: 0754    „Копилане, сужањ невољниче, 0755    ход’ прескачи три добра хајвана 0756    и на њима до три гола ножа! 0757    Ако могнеш коње прескочити, 0758    ја ћу платит за те дуговање, 0759    па ти носи откуп до Задарја. 0760    Ако ли ти прескочит не мореш, 0761    ја ћу твоју посијећи главу.” 0762    Разљути се Осман-бајрактаре, 0763    па говори Мујову Халилу: 0764    „Вижле једно, Мујагин Халиле, 0765    није глава ко врбова грана, 0766    да с’ помлади опет на инсана. 0767    Кад се умре, више се не живи. 0768    Веће много заврзујеш, Халиле. 0769    Баци, курво, са два рама главу, 0770    ја ћу своју на оклад турити. 0771    Ми о главе да се окладимо.” 0772    То рекоше па се окладише. 0773    Ондар Осман на ноге скочио, 0774    да прескаче коње витезове. 0775    Између се свати говораху: 0776    „Са’ ће сужањ изгубити главу.” 0777    А да видиш Осман-бајрактара, 0778    наскака се пољем зеленијем. 0779    Када Осман до парипа дође, 0780    па се небу изви под облаке, 0781    он прескочи три добра хајвана 0782    и на њима три пламната ножа. 0783    Осман виче од Кладуше Мују: 0784    „Чујеш мене, од Кладуше Мујо, 0785    на поклон ти Халилова глава! 0786    Ја не могу њега посијећи! 0787    Далеко се Халил јесте чуо, 0788    за њег чује све седам краљева, 0789    за њег султан у Стамболу знаде. 0790    Нек не речу млади Крајишници, 0791    да је Осман посјеко Халила, 0792    а Халила, својега дајиџу!” 0793    Кад то чула кита и сватови, 0794    све завика из једног аваза: 0795    „А ти ли си, Арнаут Османе?” 0796    „Ја сам главом Осман Арнауте!” 0797    Све га аге редом познадоше, 0798    па га воде Личком Мустај-бегу, 0799    сједоше га Бегу уз кољено. 0800    Мало вријеме ал’ дуго не било, 0801    писну нешто између сватова. 0802    Кад ето му остарјеле мајке, 0803    босонога ни папуча нејма, 0804    гологлава, ни фереџе нејма. 0805    Па кадуна под чадор уљезе, 0806    под чадором сина угледала, 0807    свога сина Осман-бајрактара, 0808    па му паде по бијелу крилу: 0809    „Благо мени одсад довијека, 0810    кад дочеках у вијеку моме, 0811    те ја видјех својега Османа.” 0812    Осман ћурак са себе скинуо, 0813    те је мајци лице заклонио. 0814    Мало врјеме ал’ дуго не било, 0815    опет писну између сватова. 0816    Кад ето му вијернице љубе: 0817    босонога, ни папуча нејма, 0818    гологлава, ни фереџе нејма. 0819    Када дође зелену шатору, 0820    па под њиме згледа бајрактара, 0821    љуто писну Османова љуба, 0822    паде Осману по бјелу крилу: 0823    „Благо мени, ево бајрактара!” 0824    Осман скиде зелену доламу, 0825    па је љуби заклонио лице, 0826    па говори Бојичић Алији: 0827    „Чујеш мене, Бојичић Алија, 0828    не дам љубе прије мртве главе!” 0829    Ту су свати заноћили били, 0830    Осман оде на бијелу кулу, 0831    не бјеше се сестра преудала, 0832    па он сестри својој говораше: 0833    „О Ајкуно, моја мила секо, 0834    би л’ ти мене нешто послушала?” 0835    „Бих, Османе, што је теби драго.” 0836    „Дај, Ајкуно, пођи за Алију, 0837    не могу га резил учинити, 0838    нити вратит празне сватове.” 0839    То дјевојци мило не бијаше, 0840    ал’ јој друга бити не могаше. 0841    Осман оде међу агаларе, 0842    Осман њима оде казивати 0843    све за скупе банове откупе. 0844    Кад то чуо са Кладуше Мујо, 0845    први скиде токе са прсију, 0846    и он даде обје пушке мале 0847    и својега бистра џефердара. 0848    Редом аге токе поскидаше, 0849    па их дају Осман-бајрактару. 0850    Повадише пушке из појаса, 0851    пушке дају Осман-бајрактару, 0852    дадоше му бистре џефердаре. 0853    Халил даде бистра џефердара, 0854    пушку добру ускок-Радована. 0855    Оде Осман на бијелу кулу, 0856    снесе своје токе тридестере, 0857    па агама њиха издјелио; 0858    тридест чифта пушака сносио, 0859    па агама пушке издјелио, 0860    издјели им тридест џефердара, 0861    пушку даје Мујову Халилу. 0862    Осман збори Мустај-бегу Личком: 0863    „О Турчине, бег Мустај-бег-Лички, 0864    ја сам бану откуп саставио, 0865    али нејмам до тристо овнова, 0866    ту требају овни преходници. 0867    И ја нејмам стотину волова, 0868    све стотину треба мацастије.” 0869    А вели му бег Мустај-бег Лички: 0870    „Чекај мене, Арнаут Османе, 0871    док ја сађем Лици на ћенару, 0872    спремићу ти три стотин овнова, 0873    овнови ће бити преходници, 0874    и стотину спремити волова, 0875    све ће бити мацасти волови.” 0876    Осман Бегу тихо бесједио: 0877    „О Турчине, бег Мустај-бег Лички, 0878    колко ти је за то дуговања?” 0879    Осмјехну се бег Мустај-бег Лички, 0880    неће једне паре ни динара. 0881    „Ја (бих) дао за тебе, Османе, 0882    баш мојије три хиљаде кмета.« 0883    Па му Осман полетио руци, 0884    ту су свати осванули били. 0885    Па су свати рано уранили: 0886    „Хазурала, кита и сватови! 0887    сад нам ваља ићи без дјевојке.” 0888    Па завика Осман-бајрактаре: 0889    „Ти причекај, бег Мустај-бег Лички, 0890    док се моја сестра уготови, 0891    ја ћ’ Алији сестру поклонити, 0892    нек не иду празни сватови, 0893    ја вас резил учинити нећу.” 0894    То је Бегу вома мило било: 0895    „Баш ти хвала, Осман-бајрактаре!” 0896    Отале су свати полазили, 0897    одведоше сестру Османову 0898    и сведоше цуру до Рибника, 0899    до бијеле Бојичића куле. 0900    Свадбовали десет, петнест дана. 0901    Отале се свати разиђоше, 0902    сваки оде своме завичају. 0903    Оде Беже Лици на ћенару 0904    док је све је оправио 0905    Осману што је обрекао. 0906    Када стадо на Удбину дође 0907    до бијеле куле Османове, 0908    оде Осман гледати овнове 0909    и сејири мацасте волове. 0910    Тако стаде неколико дана. 0911    Пето јутро рано уранио, 0912    Осман себе и дората спрема. 0913    Пита њега остарјела мајка: 0914    „Ку’ ћеш, сине, Осман-бајрактаре, 0915    куда себе и дората спремаш?” 0916    „Хоћу, мајко, задарскоме граду 0917    носит откуп Задранину бану. 0918    Ја сам њему вјеру заложио, 0919    ја без вјере ходам по Крајини, 0920    иђем моју вјеру избављати.” 0921    Осман нађе двадесет чобана, 0922    да му гоне бијеле овнове 0923    и са с њима мацасте волове. 0924    Крену Осман из турске Удбине. 0925    Куд год иђе, до Задарја дође. 0926    Када Осман до Задарја дође, 0927    бану лете многе муждеџије: 0928    „Дај муштулук, бане господаре, 0929    ето теби Осман-бајрактара 0930    и води ти дебелог дората 0931    и он носи што је обећао!” 0932    Бане многе муштулуке даје. 0933    Бан господу сву је искупио, 0934    скупи војске четири хиљаде, 0935    јер је војска вазда на окупу. 0936    Бане сађе под бијелу кулу, 0937    па он сједе у зелену башчу, 0938    око њега сва сједе господа, 0939    војска стала по пољу зелену 0940    да сејире Осман-бајрактара 0941    и под њиме дебела дората. 0942    Мало вријеме а дуго не било, 0943    ал’ избише магле на сврдлове, 0944    па из магле Осман испануо 0945    на дорату, коњу коснатоме. 0946    Мили боже, чуда големога, 0947    а што ради дорат под Османом! 0948    Би ти реко и би се заклео, 0949    да је крилат дорат од мејдана. 0950    Све сејири Осман-бајрактара 0951    и под њиме косната дората. 0952    Сви Задрани на сејир изашли, 0953    све га гледа мало и велико, 0954    и дијете од седам година. 0955    Осман дође на зелену башчу, 0956    пред господу доћера дората, 0957    па господи божју помоћ викну, 0958    помоћ викну, одјаха дората. 0959    Нит га вода нит га кому даје, 0960    истури му дизгин на јабуку, 0961    па дорату силе ударио. 0962    Сам се дорат по мејдану вода. 0963    Осман дође међу капетане, 0964    господа га међу се сједнула, 0965    одоше му хожђелдије дават, 0966    хожђелдије и добродошлице. 0967    Питали се за мир и за здравље. 0968    Оде Осман говорити бану: 0969    „Нај ти, бане, токе тридестере, 0970    што су биле тридест агалара.” 0971    Па је бане токе префатио. 0972    Тридест чифта даје му пушака, 0973    и даде му тридест џефердара 0974    и даде му бистрог џефердара, 0975    добру пушку ускок-Радована. 0976    Осман одмах на ноге скочио, 0977    Осман дође до дората свога, 0978    са дората бисаге скинуо, 0979    у бисаге руке завлачио, 0980    па он броји жуте маџарије, 0981    шест хиљада изброји дуката. 0982    „Купи благо, од Задарја бане, 0983    ено, бане, видиш ли овнове, 0984    а видиш ли мацасте волове? 0985    Ено теби дорат од мејдана.” 0986    Ондар Осман бесједио бану: 0987    „На! — вели му Осман-бајрактаре — 0988    Ја сам своју вјеру откупио.” 0989    А вели му од Задарја бане: 0990    „Па и јеси вјеру откупио.” 0991    Нако Осман окренуо главу: 0992    „Шахитола, сва редом господа!” 0993    Бане своје бајрактаре викну. 0994    Први дође Комјен-бајрактаре, 0995    а вели му од Задарја бане: 0996    „Хајд’, Комјене, узјеши дората, 0997    окрени га неколико пута 0998    испред мене по зеленој бахчи, 0999    да ја видим срећу доратову.” 1000    До дората Комјен долазио. 1001    Вид’ дората, па га не познаје, 1002    ногом бије а зубима гризе, 1003    не да дорат прилазит Комјену! 1004    Сви се редом туде измјенише, 1005    не да дорат до себе дохватит. 1006    Бане викну Осман-бајрактара: 1007    „Хајд’, Османе, пројаши дората, 1008    окрени га вуда испред мене, 1009    испред мене неколико пута.” 1010    Скочи Осман, до дората дође, 1011    па својега узјеха дората. 1012    Мало врјеме, али дуго није, 1013    док ево банове банице, 1014    она води сина Милована, 1015    с њиме шета по зеленој бахчи, 1016    па баница говори Осману: 1017    „О мој роде, Осман-бајрактаре, 1018    нај ти мога сина Милована, 1019    па га тури за се на дората, 1020    те га учи коња изјахиват!” 1021    Па се Осман пови по дорату, 1022    узе Влаше за бијелу руку, 1023    па га за се на дората баци, 1024    па га трипут пасом опасао, 1025    а четвртом од сабље кајасом. 1026    Пита њега госпоја баница: 1027    „О Османе, бијесан бајрактаре, 1028    што толико утежеш ми сина?” 1029    „Плах је дорат, заклали га вуци, 1030    са себе ће збацит Милована, 1031    па ће сломит ја ногу јал’ руку.” 1032    Па он стаде окретат дората 1033    по башчи тамо и овамо, 1034    док је добро узљутио дора, 1035    дорат баца пјене преко себе. 1036    Он до бана доћера дората: 1037    „Остај збогом, од Задарја бане, 1038    ја сам моју вјеру откупио.” 1039    Па под собом удари дората. 1040    Ет’ Османа пољем зеленијем, 1041    брз је дорат како очи црне. 1042    Он удари између солдата. 1043    Док солдати пушке префатише, 1044    између њих Осман пролазио. 1045    Коњеници коње појахаше, 1046    за Османом поћер натури се: 1047    Коњаници насред поља били, 1048    а Осман се уз планину прими. 1049    Не смјели га више ни ћерати! 1050    Осман бјежи на турску Крајину, 1051    Осман здраво на Удбину дође 1052    и изнесе сина бановога. 1053    То се чудо низ Крајину чуло, 1054    састале се аге и бегови 1055    на бијелој Османовој кули, 1056    на весеље Осман-бајрактара. 1057    Тако стаде шест мјесеци дана. 1058    Добро Осман Милу пазијаше, 1059    срезо му је од злата хаљине, 1060    куд год хода, за руку га вода. 1061    Једно јутро рано подранио, 1062    књига дође из Задарја града, 1063    књигоноша за Османа пита, 1064    казаше му кулу Османову. 1065    Књигоношче полеће му руци, 1066    бијелу му руку пољубио 1067    и на руци књигу оставио, 1068    па је Осман књигу префатио, 1069    па погледа књизи низ јазију, 1070    ал’ му бане књигу отпремио: 1071    „Чујеш ли ме, Осман-бајрактаре, 1072    бане ти је књигу отправио, 1073    немој мога сина потурчити 1074    и немој га гладом намучити, 1075    ишћи блага колико ти драго.” 1076    Кад је Осман књигу проучио, 1077    па он сједе одговор му писат: 1078    „Чујеш мене, од Задарја бане, 1079    ето теби књиге Османове. 1080    Тамо ми је побро остануо 1081    у твојему студену зиндану, 1082    мој побратим ускок-Радоване. 1083    Ето тебе, а ето ти Рада, 1084    ви како се тамо начините, 1085    ја сам кајил амо на Крајини.” 1086    Пошто Осман књигу начинио, 1087    књигу даде хитру књигоноши, 1088    још му даде три дуката жута: 1089    „Нај то теби, књигоноша млади, 1090    куп’ опанке и напој се пива, 1091    поздрав’ћеш ми Задранина бана.” 1092    Отлен оде банов књигоноша. 1093    Куд год ишо, до Задарја дошо. 1094    Књигу даде Задранину бану. 1095    Бан погледа књизи низ јазију, 1096    па он видје шта му књига каже. 1097    Једно јутро рано подранио, 1098    сву господу своју искупио, 1099    с њима сађе на мермер-авлију. 1100    Кад господа на авлију сашла, 1101    сва господа стоји на ногама, 1102    међу њима од сребра скемлија, 1103    на скемлији нико не сјеђаше, 1104    па он викну Ђуру тамничара: 1105    „Дај понеси од тамнице кључе.” 1106    Донесе му кључе од тамнице, 1107    па му вели од Задарја бане: 1108    „Доведи ми ускок-Радована.” 1109    Оде Ђуро, изведе му Рада, 1110    посађише у скемлију Рада. 1111    Раде сједи а бане га двори. 1112    Раде на свом срцу помислио: 1113    „Којом ће ме муком уморити: 1114    ал’ посјећи, ал’ на колац набит, 1115    ал’ ће мене млада објесити?” 1116    А вели му од Задарја бане: 1117    „Јеси л’ чуо, ускок-Радоване, 1118    који су се јади додесили? 1119    Знаш ли, Раде, није давно било, 1120    кад је Осман овдје долазио, 1121    ондар ми је сина заробио 1122    и на те је књигу оправио 1123    како ћеш се са мном начинити, 1124    биће Осман кајил на Крајини.” 1125    А кад Раде зачу лакрдију: 1126    „Чујеш ли ме, од Задарја бане, 1127    да ми вратиш цјењене откупе, 1128    што ти их је Осман доносио, 1129    да ми токе капетанске дадеш 1130    са твојије свију капетана, 1131    да ми пушке капетанске дадеш, 1132    да ми дадеш три товара блага, 1133    сва три, бане, жутије дуката.” 1134    А кад бане зачу лакрдију: 1135    „Много ишћеш, ускок-Радоване.” 1136    Скочи Раде од земље на ноге, 1137    пође Раде натраг у тамницу, 1138    а за њиме пристануо бане, 1139    па га хвата за скут од доламе: 1140    „Ходи, Раде, да се погодимо.” 1141    Сједе Раде и погодише се. 1142    Најотрагу заиска му Раде: 1143    „Да ми дадеш дилбер Анђелију, 1144    под Анђушу мрку бедевију.” 1145    Даде бане, што му ишће Раде, 1146    даде бане за невољу љуту. 1147    Раде сједе, ситну књигу пише: 1148    „Побратиме, Осман-бајрактаре, 1149    добро сам се погодио с баном, 1150    ето теби књиге шаровите, 1151    ти изађи на Отес-планину 1152    и изведи бановога сина, 1153    вада ти је петнаест дана.” 1154    Кад је Раде књигу начинио, 1155    бане хитро књигоношче нађе. 1156    Оде књига на турску Удбину. 1157    Кад Осману књига долазила, 1158    па он видје шта му књига каже, 1159    то Осману врло мило било. 1160    Тако стаде неколико дана. 1161    Кад се вада премакнула била, 1162    опрема се Осман-бајрактаре, 1163    добро спрема бановога сина. 1164    Осман пође из турске Удбине 1165    и одведе пет стотина друга, 1166    одведоше бановога сина. 1167    Осман дође на Отес-планину, 1168    ту је био три бијела дана. 1169    Кад четврто јутро освануло, 1170    док ево ти уз планину бана, 1171    бане води ускок-Радована. 1172    Када бане на Отесу дође, 1173    ту се саста с Осман-бајрактаром. 1174    Питали се за мир и за здравље. 1175    На Отесу робље измијенаше: 1176    оде бане натраг у Задарје, 1177    Осман оде натраг у Крајину 1178    и одведе ускок-Радована 1179    и са њиме дилбер-Анђелију. 1180    Осман сађе у турску Крајину, 1181    са градова пукоше топови, 1182    Крајишници шенлук учинише. 1183    Не знам више, родиле ми вишње! 1184    Вита јело, дижи брду гране, 1185    да су нашој браћи здраво главе!